www.veka.rs
Home O nama Proizvodni program Veka kvalitet Proizvođači VEKA stolarije Postanite VEKA partner  
 
Srbija  Crna Gora  Albania    -  Deutsch  English       
  VEKA Saveti
    Saveti za odgovarajuće čišćenje i održavanje
 
    Kondenzacija na staklenim površinama
 
    Kakav je kvalitet Vaseg unutrasnjeg vazduha?
 
    Pravilno provetravanje i grejanje
 
    Prozor doma - pogled u svet
 
  Kondenzacija vlage u stambenim prostorima
 
    Prospekti PDF
 
   
   
 

 

VEKA Saveti


Kondenzacija vlage u stambenim prostorima

Vaša ugrađena stolarija nije kriva

Veoma često se dešava da se tokom zime orose stakla i često se posledice nastale kondenzacije vode, potpuno neopravdano pripisuju kao krivica proizvođača stolarije i lošem kvalitetu samog proizvoda.
Takvo površno sagledavanje problema dovodi do pogrešnih zaključaka u vezi uzroka i posledica problema sa pojavom nastanka viška vlage u vazduhu u prostorijama tokom zimskog razdoblja. Evo nekoliko primera: uzmite bocu iz frižidera i stavite je na sto. Videćete kako se boca za kratko vreme orosi. Stakle na naočalama se odmah orose čim se spolja uđe u zagrejanu prostoriju. Sigurno vam ne pada na pamet okriviti optičara.


U zimskom periodu , svake godine se javljaju pitanja vezana za kondenzaciju vlage na prozorima. Pokušaćemo da otkrijemo razloge i posledice i mogućnosti sprečavanja ove pojave.
Nedovoljno provetravanje prostorija ima više negativnih efekata, npr. negativno utiče na kvalitet stanovanja, komfor i zdravlje ljudi, koji borave u ovakvim prostorijama, previše vlage u vazduhu lako uzrokuje nastanak plesni i time direktno oštećuje zahvaćene delove objekta,a posebno štetno je delovanje vlage na drvo. U jednoj studiji o kvalitetu vazduha u unutrašnjim prostorijama analizirano je u kolikoj meri pojedini elementi utiču na loš kvalitet vazduha. Studija je pokazala da je u 54 odsto slučajeva nekvalitetnog vazduha u unutrašnjim prostorijama krivo nedovoljno provetravanje. U svakom domaćinstvu nastaje vodena para kako zbog obavljanja svakodnevnih poslova (kuvanje, tuširanje, pranje itd.), bilo zbog sušenja graževinske konstrukcije, bilo zbog disanja – jedna četvoročlana porodica dnevno proizvede/pošalje u svoj životni prostor prosečno 10 litara vode u obliku vodene pare.


 

Problemi moderne gradnje

Zbog današnjeg ubrzanog ritma života, buke, tehnologije koja nas okružuje, kada krećemo u gradnju poslovnog ili stambenog objekta, svi težimo tome da nam bude osiguran mir i toplota, pa od stambenih objekata gradimo prave male izolovane tvrđave. Velika se pažnja pridaje dobroj izolaciji zidova objekta i ugrađenoj stolariji. Današnje norme i propisi su sve zahtevniji po pitanju uštede energije, tako da se na tržištu stolarije u ponudi mogu naći prozori sa izuzetnim termoizolacionim osobina, a koji omogućuju značajnu energetsku uštedu. Današnji način gradnje usmeren prema štednji energije te u stalno rastućim zahtevima za što većom izolacijom unutrašnjeg prostora objekta je jednostavno rečeno, osnovni uzrok pojave kondenzacije i vlage. Neretka se dešava da se prilikom ranog useljenja u novoizgrađene objekte i nedovoljnog provetravanja prostora, javlja plesan, jer isušivanje objekta može potrajati i do nekoliko godina. U nekoliko zadnjih godina beležimo porast ovog problema. U davna vremena, mikroklima u prostorijam nastajala je u uslovima slabije izolacije prostora, time što su prozori puno slabije dihtovali i usled toga je postojala stalna (neželjena) cirkulacija vazduha u prostoru.Taj gubitak toplote nadoknađivao se pojačanim grejanjem, a o troškovima grejanja nije se tada vodilo računa. Rezultat toga je bio nizak procenat vlage u prostorijama. Negativne posledice nastajanja kondenzacijske pare i plesni tada skoro nisu postojale. Razlozi se takođe mogu naći i u tadašnjim građevinskim materijalima (glina, kreč, drvo...) , koji ispunjavaju znatno niže zahteve u pogledu difuzije vodene pare (prolaz vodene pare kroz građevinske elemente od toplije strane prostorije ka hladnijoj, spoljnoj strani). Zatim kod starijih prozorskih sistema, kod kojih je dihtung znatno lošiji (koeficijent propusnosti fuge do 10m/mh tj. za jedan sat kroz 1m fuge krilo-štok prođe 10 m vazduha dok 1m fuge krilo-štok kod novih prozora za jedan sat propusti u proseku 0,1 m vazduha. Zbog štedljivog načina grejanja, tj. dobre izolacije prozora, dolazi do značajno manje izmene vazduha i time se povećava procenat vlage u prostoriji što za vreme hladnog zimskog perioda u svim novoizgrađenim objektima kao i renoviranim starijim objektima dovodi do pojave kondenzacije i plesni na zidovima. Koliko god da je strujanje i izmena vazduha poželjna i ima prednosti, ipak je mana starijih objekata u potrošnji i gubitku energije utrošene na grejanje, a u današnje vreme je veoma bitan problem očuvanje resursa i okoline i što veća redukcija potrošnje energije jer su cene u stalnom porastu. Objekat mora biti izgrađen tako da postiže što bolju toplotnu izolaciju.


Na tržištu su dostupni i sistemi za provetravanje- sistemi koji se ugrađuj u okvir samog prozora. Mogu biti ugrađeni u žljebu ili krilu prozora osiguravajući na taj način dugotrajnu i kontrolisanu razmenu vazduha. Oni poboljšavaju cirkulaciju vazduha, osiguravaju prijatniju klimu u prostoriji, bešumni su, ne utiču na održavanje prozora, nemaju uticaj na protivprovalne sisteme i vrlo jednostavno se ugrađuju, ne vide se, a postoji i mogućnost naknadne ugradnje, a isto tako se prema želji mogu otkloniti u svakom trenutku.


 



 

Tehnički parametri vlage


Vazduh može absorbovati izvesnu količinu vlage (relativna vlažnost vazduha, izražava se u procentima). Količina vlage koju vazduh može da absorbuje zavisi od temperature. Što je viša temperatura to vazduh može da primi više vodene pare , tj. ako zagrevamo hladan i vlažan vazduh, isušujemo ga i time raste njegova sposobnost absorbovanja vodene pare. Samim tim – ako je temperatura manja, vazduh može da primi manje vlage pa se dešava da se pri padu temperature vazduha zasićenog vlagom, višak vlage mora negde kondenzovati (iscediti iz vazduha putem kapljica vode), a ta pojava je posebno izražena na mestima gde je temperatura prostora odnosno temperatura tela manja od temperature vazduha. Dakle što je spoljnji vazduh hladniji, sadrži niži procenat vlage. Nakon ulaska spoljašnjeg vazduha u prostorije, nakon zagrevanja u prostoriji moći će primiti veću količinu vodene pare. Što je procenat vlage niži, to veće količine vodene pare vazduh može da primi. Tek kada se u vazduhu nalazi najveća moguća kličina vodene pare, vazduh ne može primiti više vlage. Tada govorimo o 100% vlage


 

Kako izbeći i smanjiti kondenzaciju

Provetravanjem se u prostoriju uvodi sveži i hladniji vazduh, a vazduh u prostoriji koji je topao i vlažan se isušuje, i time može primiti više vlage, što u normalnom slučaju traje nekoliko sati. Ako se provetravanje pravilno dozira neće doći do gomilanja vlažnog vazduha i stvaranja kondenzacije na površinama. Ukoliko je vlažnost vazduha toliko visoka, izdvaja se suvišna vlaga i taloži se. Upravo ova negativna osobina vazduha je razlog nastanka kondenzacije. U dodiru toplog vazduha i hladnijih površina, rashlađuju se površine predmeta i on postaje sve vlažniji i taloži se na hladnije površine u vidu kondenzata.
Pravilno provetravanje uključuje širom otvorene prozore na par minuta dnevno, naročito u sezoni grejanja. Sveži vazduh spolja se brzo zagreje i može apsorbovati novu količinu vlage, koja će sledećim provetravanjem izaći napolje. Otvaranje prozora na kip u sezoni grejanja nije baš od neke velike koristi jer rashlađuje zidove oko prozora što može dovesti do izostanka kondenzacije ali dovodi do vlaženja zidova.
Redovito vetrenje zatvorenih prostorija sprečava visoku vlagu vazduha, a time i potencijalni razvoj gljivica (stvaranje plesni). Time se produžava vek trajanja slojeva boje, premaza i tapeta na zidovima, obloga na plafonima, zidovima i podovima kao i predmetima za unutrašnje uređenje i zavesa.


 

Pravilno provetravanje

Pravila, kojih bi se trebalo pridržavati: Redovno izmenjujte vazduh u prostoriji. Provetravajte što je moguće kraće (tzv. naglo provetravanje) pri čemu se odjednom u potpunosti otvore svi prozori i vrata, i u kratkom vremenu napravi potpuna izmena vazduha u prostoriji bez gubitka toplote u zidovima i nameštaju, pa se usled toga puno brže povrati željena temperatura vazduha u prostoriji. Pri
„naglom provetravanju“ prozori bi trebalo biti otvoreni ca. 5 do 10 minuta. Kratko, naglo provetravanje ne rashlađuje značajno zidove i nameštaj tako da ćete i sami primetiti kako brzo će se prostorija ponovo zagrejati. Kako bi se smanjili energetski gubitci, isključite grejanje tokom provetravanja. Nakon provetravanja ponovo uključite grejanje. Pokušajte postići „ poprečno provetravanje“ , tačnije otvorite vrata ili prozore kako bi nastala promaja. Prostorije koje se nalaze na severnoj strani bi zimi trebalo češće grejati i provetravati jer se one više hlade. Takođe je isti slučaj i sa prostorijama sa većom količinom vlage ( kupatila, kuhinje i sl.)



Koeficijent prolaska toplote

U-vrednost tj. koeficijent prolaska toplote, je vrednost prolaska toplote kroz građevinski materijal ili građevinsku konstrukciju (u W/mK). Što je U-vrednost manja to je bolja toplotna izolacija. Na prozorima se lakše pojavljuje kondenzacija nego na zidovima iz razloga što prozor ima znatno veću U-vrednost od dobro izolovanog zida, pa je temperatura unutrašnje površine prozora niža od temperature zida.


ALPHALINE 90 - Prozorski sistem visoke termoizolacione vrednosti: Uw- vrednost čak i do  0.8 W/mK u zavisnosti od vrste stakla

 


 VEKA  ZA  PROZORE      Zur Startseite     DUGOG   VEKA



 

  odštampaj stranu
  na vrh strane
  nazad